EN
Letenje je bio ogroman san čovečanstva od uvijek. Gledali bismo kako avioni lete hiljade stopa visoko u zraku, ali je bilo nemoguće prolaziti kroz njih. Drugi koriste dronove za vrlo važnu radnu funkciju, kao što je dostava lijekova ljudima koji ih trebaju, ili uzimanje fotografija na mestima koji su previše rizični za ljudi da ih posete.
Danas pogledamo na jedan određeni tip bese — bezu koja polazi i sletanja vertikalno (VTOL). I to čini ove besu posebnim sa neverovatnim mogućnostima!
Šta su VTOL droni?
VTOL besi polaze i sletaju ravno prema gore, kao i helikopter. Ovo je neverovatno korisna karakteristika, jer im omogućava da lete u uskim prostorima, da vispe na mestu i da podižu ili postave teret bez potrebe za dugim pistama. To je posebno korisno u uskim prostorima ili u zauzetim oblastima. Međutim, izgradnja VTOL besi je mnogo teže nego izgradnja običnih fiksiranim krilnim kartografijom dronom ili aviona.
Motori, rotor i baterije moraju biti dovoljno čvrsti da bi podigli dron sa zemlje i držali ga u zraku, a takođe i upravljali njim kroz vazduh na kontroliran način u sva četiri osnovna prava. Međutim, senzori, kamere i GPS sistemi igraju vrlo važnu ulogu takođe. Oni moraju biti pouzdani i pružati informacije u stvarnom vremenu o tome gde dron leti i šta je blizu. Softver — napisane upute koje reku dronu šta da radi — mora biti inteligentan i fleksibilan. To omogućava dronu da sledi neki put u zraku i instinktivno izbegava bilo šta što može. Zatim, sve ove komponente treba pažljivo i tačno dizajnirati kako bi se zaštitile i osiguralo da zajedno rade učinkovito.
Sigurno letenje
VTOL droni zahtevaju mnogo pažnje pri letenju i sletanju. Ako izađu sa kursa, ili ako rotor nisu u poravku — to može rezultirati krašem najbolji fiksni krilni dron , što nije dobro. Zbog toga, trebaju složenije upravljačke sisteme. Ovi sistemi mogu prilagoditi koliko brzo i jačno se svaki rotator vrti + nezavisno, što je ključno za održavanje ravnoteže i letenje ravno. Koriste se i specijalni senzori da pomognu dronu da otkrije čak i male promene u svojem kretanju. Na taj način, može brzo ispraviti svoj put i ostati na kursu. Takođe, kada stigne vreme za sletanje, dron mora moći da sleti meko i lagano bez da se oštećenje sam ili da oštećenje nešto šta je blizu.
Možda će im trebati da rade u temperaturama iznad granice tolerabilnosti, na ekstremnim visinama, u jakim vetrima, jachom kišom ili prašavim uslovima. Zbog toga moraju biti vrlo čvrsti i trajati dugo. Kljub tome, dron mora biti lagan, iako nitko ne želi papirski letelj koji neće preživeti jak poriv vetrova, pa se uglavnom stara o ravnoteži. Takođe, svi odsečci drona trebaju biti dobro zaključeni kako bi se sprečilo da voda, prah i druge štetne tvari ne ulaze unutra. Pored toga, VTOL droni trebaju rezuerve sisteme — ovo su redundantnosti. Ovi sistemi spriječavaju velike probleme, a osiguravaju da, ukoliko nešto pođe po zlu, dron ipak može vratiti kući.
Naveštanje sa VTOL dronom
VTOL droni susreću jedinstvene izazove u pogledu naveštanja. VTOL droni obično lete nisko nad tlaom, ili čak između visokih zgrada, što se ne može reći za druge vrste običnih velikih fiksno krilastih drona ili avione, jer oni ipak lete više u zraku. To znači da je teže za GPS signale da ih dostignu i dobiju tačne podatke o njihovoj lokaciji. VTOL droni takođe trebaju sposobnost izbjegavanja prepreka i letenja u uskim prostorima, šta zahteva naprednu tehnologiju čuvanja.